Претрага сајта

Бити најбољи у било чему је велики успех, али бити најбољи у области менаџмента јесте мудрост успешног пословања, коју су присутни на годишњем самиту Института за менаџмент људских ресурса Србије, као појединци и организације препознали.

У намери да се такав успех промовише, а рад награђује Ресурс Група и Институт за менаџмент људских ресурса Србије, додељује признања и награде за јасно дефинисане визије, креативне приступе, оригиналности и бројне доприносе на основу којих је стручна Комисија проценила за најбоље у Србији.

Институт за менаџмент људских ресурса Србије започиње традицију додељивања признања за све оне који су допринели постављању највиших стандарда, у свом пословању и који су дали највећи допринос пракси управљања људским ресурсима у Србији, у протеклом и садашњем времену.

Награде и признања примили су:

- Господин Звонко Туфегџић, директор Регионалне Привредне Коморе Србије, Моравичког и Рашког управног округа добитник признања за значајан допринос у раду и стварању услова за унапређење пословања и повећању запослености у моравичком и рашком управном округу.

izbor najboljih 2019

- Господин маг. Жељко Трбовић председник општине Пећинци за остварене врхунске резултате. Убрзан индустријски развој у овој општини има за резултат да је сада на евиденцији само 737 незапослених лица, што је најмањи број незапослених у окружењу. У овој општини сада послује седамдесетак светски познатих домаћих и страних компанија и предузећа, а укупан ниво гринфилд инвестија достиже цифру од 700 милиона евра. Општина стипендира и најуспешније студенте, а све са циљем да младим људима омогући да по завршеном школовању нађу запослење и заснују породицу у свом месту.

izbor najboljih 2019

- Господин Горан Јовић, директор Регионалне Привредне коморе Србије, Јабланичког и Пчињског управног округа, личност која је синоним за квалитет, увођење и заштиту стандарда квалитета у пословању.

izbor najboljih 2019

- Желимо да вас обавестимо да смо од првог годишњег самита Института за менаџмент људских ресурса Србије постали међународни догађај и овом приликом желимо да представимо представнике компаније WHC из Мађарске који се истичу са вишегодишњим пружањем квалитетних услуга у запошљавању и који од скора наступају и у Србији.

izbor najboljih 2019

Након доделе признања почео је и најсвечанији део церемоније, додела награда НАЈБОЉИ У СРБИЈИ из менаџмента људских ресурса коју дајемо организацијама и појединцима који су остварили најбоље резултате и желимо да их овом наградом мотивишемо да тако и наставе и тако на најбољи начин репрезентују радни амбијент у нашој земљи.

- Прва нагрда у категорији НАЈБОЉИ ТИМ у менаџменту људских ресурса је додељена акционарском друштву GENERALI OSIGURANJE A.D.O. SRBIJA.

izbor najboljih 2019

- За категорију НАЈБОЉА ИНТЕРНА КОМУНИКАЦИЈА награда је додељена APTIV MOBILITY SERVICES DOO NOVI SAD која је у овој категорији својим организационим деловањем на интерној комуникацији постигла фантастичне резултате и желимо да тако и настави у свом будућем раду.

izbor najboljih 2019

- За сваког запосленог нема веће вредности него да иде са задовољством на посао и да буде задовољан у својој радној средини и да тако има услове да остварује максималне резултате рада. Награда за категорију НАЈВЕЋЕ ЗАДОВОЉСТВО У РАДУ је додељена организацији CONTINENTAL AUTOMOTIVE DOO NOVI SAD за остварене резултате у овоме пољу рада из менаџмента људских ресурса.

izbor najboljih 2019

- Сви смо ми упознати да наша земља и организације које послују у њој већ дуже време пролазимо кроз транзициони период где се у тој транзицији боримо да остваримо и створимо боље услове пословања и да ни из чега направимо нешто. Врхунски менаџери и организације са људима у организацији коју воде морају да поседују завидне способности да би успешно окончали тај транзитни период. Руководство и организација који су показали најбољи резултат за успешну трансформацију предузећа је Институт за рударство и металургију Бор, који је у категорији за најбоља стратегија за трансформацију предузећа добитник ове престижне награде.

izbor najboljih 2019

- Жеља сваког директора организације јесте да има максимално ангажоване запослене који дају задовољавајуће резултате и који са тим резултатима задовољавају своје интересе. Правилно ангажовање запослених сходно жељеним резултатима и личним интересима је умеће успешних руководиоца организације. Награда најбоља стратегија ангажовања запослених ове године је додељена баш таквој особи која за свој рад има приказане резултате који набоље потврђују њено умеће руковођења, директору то јест директорици компаније АПТИВ, госпођи Биљани Пандовска.

izbor najboljih 2019

- Сви смо ми такође упознати да би се остварио жељени успех у пословању треба да имамо запослене који са својим способностима или боље речено талентима омогућују да се то и оствари. Награда за стратегију управљања талентима у организацији ове године је припала организацији акционарском друштву GENERALI OSIGURANJE SRBIJA.

izbor najboljih 2019

- Имати добру одличну или најбољу праксу управљања људским ресурсима у организацији за многе је само појам, или циљ према којем јуре и желе да га остваре, јер са тиме стварају основу да остваре све предвиђене циљеве у свом пословању. Награда за најбољу праксу у управљању људским ресурсима додељује се компанији која је данас препознатљива по квалитету у свом пословању. То је компанија Индустрија боја и лакова Хелиос Србија из Горњег Милановца.

izbor najboljih 2019

- Награда која се додељује само организацијама које су дошле путем страних инвестиција и које су својим доласком донеле и иновативно пословање је награда за најбољу стратегију и она се овом приликом додељује свима нама добро познатој компанији Continental Automotive Novi Sad и њеном директору господину Саши Циоринги.

izbor najboljih 2019

- Агенције које се баве запошљавањем наших људи одавно су код нас реалност и Србија је одавно обезбедила услове да оне послују кода нас и да са својим знањем и искуством допринесу побољшању услова и постављању стандарда у пoслову на виши ниво. Агенција која је остварила и остварује одличне резултате на овом пољу и која је у овој категорији проглашена за најбољу у Србији је Менпауер Груп / ManpowerGroup, Србија.

izbor najboljih 2019

- Награда из категорије најбоља стратегија развоја је додељена једној од највећих осигуравајућих компанија на домаћем тржишту осигурања која је уједно и лидер у животном и здравственом осигурању у Србији – Ђенерали Осигурање Србија / GENERALI OSIGURANJE SRBIJA.

izbor najboljih 2019

- За награду у категорији најбољи менаџер развоја одабран је господин који је својим радом и залагањем омогућио да једна страна компанија и страна инвестиција од неколико запослених постане организација са више од пет стотина запослених и са даљим плановима за развој како би бројка запослених постала четвороцифрена. Овом приликом уз додељену награду одајемо и велико признање за остварени резултат господину Милошу Петровићу из компаније Аутсорс Иншуренс Профешиналс / Outsource Insurance Professionals Ниш.

izbor najboljih 2019

- Сви смо одлично упознати да за остваривање максималних резултата морамо имати и најбољег лидера у организацији. У категорији за најбољег директора организације у Србији који највише допринео унапређењу радних односа на релацији послодавац - запослени је господин професор доктор Миле Бугарин са Института за рударство и металургију Бор. Господин Миле Бугарин је остварио и велики напредак на значајним научним достигнућима и пројектима светских размера.

izbor najboljih 2019

- Најбољи менаџер људских ресурса Никола Стокић, професионално ради у области људских ресурса преко 12 година. Каријеру је започео у компанији Кока Кола Хеленик („Coca-Cola Hellenic“), на праћењу кључних показатеља успешности управљања људским ресурсима и након резултата остварених на пољу оптимизације процеса, рад је наставио у централи компаније где је био задужен за стандардизацију процеса у свих 28 земаља ове компаније. Радио је на имплементацији САП (SAP), софтвера у свих 28 земаља из области администрације управљања људским ресурсима, регрутације и управљања талентима. Његова методологија упоређивања постојећег процеса са жељеним стањем своју примену пронашла је и ван оквира људских ресурса и користила се како у финансијама, тако и у продаји, набавци и производњи.

Каријеру је наставио у компанији НИС а.д. радећи прво на унапређењу процеса, затим као Директор Дирекције за Заједничке „HR“ Сервисе у којима је креирао модел централизованог пословања људских ресурса који је пружао услуге истог квалитета за преко 10.000 ангажованих радника у различитим областима и географским локацијама. Његов модел организационе структуре брзо је препознат од колега из Газпрома те је замољен да исти модел имплементира и у Русији. Никола је затим радио као Директор људских ресурса Блока Промет (највећег организационог дела НИС-а који има преко 3.000 ангажованих радника).

У току 2019 године, у компанији Аптив у Новом Саду, спровео је трансформацију сектора људских ресурса и уведеним новинама и коришћењем савремених друштвених мрежа омогућио директну комуникацију менаџмента и преко 2.000 радника фабрике где је сваком раднику у року од 24 часа загарантовао одговор на постављено питање. Интерну комуникацију подигао је на виши ниво преко месечних састанака у производњи, а радницима је уз подршку менаџмента увео многе нове бенефите. Никола је у току 2019 године добио и признање и награду од репрезентативног синдиката на пољу сарадње, али и глобалног председника компаније Аптив на резултатима у области побољшања интерне комуникације.

Никола је у Новом Саду у мају 2019 омогућио запошљавање радника који су покренули рад нове (друге) фабрике са преко 500 запослених и увезао процесе на начин на који до сада нису радили. Његови предлози усвојени су од стране централе и прихваћени у другим земљама у којима Аптив ради. У оквиру компаније променио је перцепцију људских ресурса и виђен је као особа са јаким етичким принципима и интегритетом. Никола је за награду најбољег менаџера људских ресурса номинован од стране својих колега из компаније Аптив.

izbor najboljih 2019

- Златна награда, за укупни допринос менаџмента људских ресурса у Србији са жељом да истим таквим напором настави да промовише добро, праведно фер и људско пословање додељена је господину Милету Бугарину са Института за рударство и металургију Бор.

Егзактни пословни резултати, које је др Бугарин постигао, посебно у последњих десетак година су га кандидовали за ово цењено признање. Шта је то што др Бугарина издваја, промовише и сврстава у ред врсних менаџера и визионара?

То је његова визија Института у будућности, визија која је данас преточена у слику стварности, то су циљеви, и краткорочни и дугорочни, које поставља себи и запосленима и које успешно остварује, то је озбиљност, одговорност, професионализам и креативност у организацији посла, у односу према запосленима и партнерима, у односу према друштвеној заједници и другима уз стварање имиџа друштвено одговорне компаније.

То су свакако и чињенице: резултати његовог рада и рада колектива којим руководи, колектива који је био у распаду и пред стечајем а данас постао понос не само града Бора и Источне Србије, него колектив који је у својој бранши, по скоро свим критеријумима по којима се мери успешност, без конкуренције у земљи и регионалном окружењу.

Институт за бакар је до 2007.год. био друштвено, зависно предузеће, које је пословало у оквиру холдинга Рударско топионичарског басена Бор. Те, 2007.године, Институт за бакар се издваја из матичног предузећа и формално постаје државна институција са 100% капитала Републике Србије, уз промену назива у Институт за рударство и металургију Бор.

Наследио је ИРМ тада много тога лошег од РТБ-а Бор.

Имао је 500 недовољно упослених радника, са 7 доктора наука, 8 магистара и 60 инжењера над којима је за њих 250 спроведен социјални програм. Наслеђено је 6 милиона еура дуга према јавним приходима, 1,5 милиона еура дуга према тржишним повериоцима, 5 неизмирених бруто зарада према запосленима са просечном нето платом од 288 еура, без опреме и средстава за рад, са крововима који су прокишњавали, руинираним радним простором и ентеријером, вратима без брава, једноструким прозорским стаклима из 1963.године, канцеларијама са оштећеним патосом и без итисона, катастрофалним тоалетима и са двориштем у корову. Једноставно и буквално речено, ИРМ је био типичан пример фирме која је у ликвидацији, и којој је само недостајао ланац и катанац. Радна атмосфера је у том периоду дотакла дно неизвесности и очаја, без наде и ентузијазма да ће се ИРМ извући, да ће уопште постојати, као и многа друга друштвена предузећа у Србији која су отишла у ликвидацију. Нико није веровао да ће икада доживети тренутак у коме се данас налазе. Ту визију, позитивну енергију и невероватни ентузијазам, имао је данашњи директор ИРМ-а који је, заједно са својим тимом и запосленима, створио нешто што је изазвало неверицу и код најјачих компанија из области рударства и металургије. Не могу да верују да тако нешто данас постоји у Србији, и да је све то створено из сопствених средстава, без и једног цента из државног буџета Републике Србије, не користећи при том ни један једини кредитни аранжман код било које банке.

Шта је то што је до данас постигнуто у Институту за рударство и металургију Бор?

- Враћен је комплетан дуг од око 7,5 милиона еура према јавним приходима и повериоцима, из средстава остварених на тржишту, радом запослених;
- Исплаћене су све заостале зараде а данас достигнути нето просек износи 750 еура;
- У кадровској структури ИРМ данас има 22 доктора наука са изборним научним звањима, 39 младих доктораната у земљи и иностранству, које финансира ИРМ из сопствених средстава, 80 инжењера свих техничких струка, и знатан број техничара и лабораната. Приоритет и стварна огромна пажња посвећена је оспособљавању младих кадрова;
- Обезбеђени су софтверски пакети и најсавременија опрема за научна и стручна усавршавања у области пројектовања и лабораторијских испитивања;
- ИРМ Бор је из сопствених средстава од 2007 до 2019. године уложио око 9 милиона еура у најсавременију лабораторијску опрему за минералне ресурсе, мониторинг технолошких и еколошких процеса, који се односе на воде, ваздух и земљиште, метеоролошко праћење климатских промена, мониторинг аерозагађења и др. Набављени су најсавременији софтвери у пројектовању из области геологије, рударства, металургије, машинства, енергетике, грађевинарства и других области;
- Велики и перманентни обим улагања у набавку нове опреме допринео је да ИРМ данас, поред класичних метода хемијских, геомеханичких, геотехничких и испитивања у области припреме минералних сировина, вода, ваздуха и земљишта, испитивања обавља по најсавременијим методама (акредитовано преко 350 метода) и на најсавременијој опреми. Набављена су полуиндустријска постројења за флотацију руде и прераду племенитих метала, најсавременија лабораторијска опрема, коју нико у Србији не поседује и на којој нам завиде и неки институти из западноевропских земаља, а што нам је отворено речено приликом њихових посета. Реч је, пре свега, о полумобилном постројењу за пречишћавање отпадних и киселих рудничких вода, постројењу за биолужење нискосадржајних руда и материјала, новом затвореном систему рафинације племенитих метала, опреми за различите врсте еколошког мониторинга и много тога другог. Похвале су стигле од највећих у нашој области: Алфред Нигхт Енглеска, Алеџ Стењарт Енглеска, СГС Швајцарска, Акита универзитет Јапан, Хаземаг Немачка и још неких посетилаца из Аустралије, Турске, Италије, Француске;
- Урађена је адаптација преко 7000 м2 простора и купљен пословни простор за пројектантско одељење у Београду од скоро 300 м2, адаптирани су сви радни простори за пројектанте и лаборанте на нивоу “А” класе, а сав пословни простор је постао енергетски ефикасан са драстичним смањењем трошкова енергије;
- Уведени су сви потребни стандарди у пословању и акредитоване лабораторије које заузимају око 4000 м2 простора;
- Урађени су на веома високом нивоу приступни паркинзи, двориште, обновљен комплетан возни парк који сада има 33 јединице теренских, комерцијалних, теретних и службених возила средње и високе класе;
- Успостављена је велика сарадња са међународним научним компанијама из Јапана, Немачке, Шпаније, Британије, Аустрије, пограничним земаљама. Преко пројеката који се финансирају из средстава Европске Уније, ИПА и ХОРИЗОНТ 2020, реализовани су пројекти чија је укупна вредност износила преко 10 милона еура;
- Успостављена је веома значајна и плодоносна сарадња са привредним организацијама у региону: Република Српска, Црна Гора, Македонија, Румунија и др. Извозни резултати и приходи са инотржишта учинили су да ИРМ из сопствених девизних средстава финансира своје увозне потребе, добије на ликвидности, солвентности и укупној стабилности у пословању. За узврат, пројектна решења ИРМ-а значајно су допринела унапређењу и одрживом развоју многих предузећа као што су - Рудници и термоелектрана Гацко, Рудник и термоелектрана Угљевик, Рудник Пљевља али и бројне рударске компаније у Србији: ЗиЈин, Колубара, Костолац, ЦРХ, ТЕНТ, НИС, итд.

ИРМ Бор је, гледано из угла достигнутог степена научно технолошког развоја, без лажне скромности, светска фирма у стручном и научном погледу, у коју су уведени сви стандарди и кодекси професионалне пословности. Наш Институт је сигурно јединствен пример у Србији. Данас је то институција са стручним, научним и техничким потенцијалом, која је заслужено стекла статус најбољег института у својој области не само у земљи и региону, него постала препознатљива и у светским оквирима. Од стране високорангираних и светски познатих компанија које се баве провером бонитета привредних субјеката, наш Институт је, на понос свих нас, оцењен веома високом оценом АА+. Да би се све ово постигло, да би се остварили овакви пословни и финансијски резултати уложени су заиста надљудски напори уз веома велика одрицања у корист будућности.

Главни визионар и креатор достигнутог нивоа одрживог развоја ИРМ-а Бор, са врхунским успехом којим се данас може поносити цела Србија, је др Миле Бугарин, бивши заменик и актуелни директор Института са својим тимом и запосленима.

Миле Бугарин је дипломирао на Рударско-геолошком факултету, Универзитета у Београду 1986. год. На истом факултету завршио је и магистарске студије 1991. год. и докторске студије 1994. године. По завршетку студија запослио се у Институту за бакар, односно Институту за рударство и металургију Бор, где и данас ради. Током радне каријере прошао је све фазе усавршавања - од рада у производњи бакра и злата у рудницима РТБ-а, преко рада у различитим пројектантско-организационим целинама Института, до руковођења инжењерским пројектима у земљи и иностранству.

Др Бугарин је објавио 5 монографија из своје стручне области, два уџбеника, око 195 радова у научним и стручним часописима а велики број од тих радова је објавио у водећим светским часописима. Учесник је у својству одговорног пројектанта, аутора и сарадника на око 270 пројеката, студија, елабората, техничких контрола и др. у оквиру производне и развојне инфраструктуре минералних ресурса. Др Бугарин је био руководилац већег броја међународних пројеката из области минералних ресурса, руководилац великих националних пројеката и руководилац два пројекта финансирана од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Актуелни директор ИРМ-а је дао посебан научни допринос у развоју геолошко-економске оцене лежишта минералних сировина и детаљној анализи различитих показатеља савремене геолошко-економске и техничко-економске оцене рудних лежишта што је и потврђено на примеру више објеката у Србији и ван њених граница. Захваљујући вишегодишњем ангажовању на предметној проблематици реализовано је више техничко-економских оцена лежишта минералних сировина. Истовремено је предложено више нових техничко-технолошких решења, која су омогућила експлоатацију минералних сировина са вишим степеном искоришћења корисних компоненти и знатно вишом економском рентабилношћу. Посебну пажњу Др Миле Бугарин је посветио геолошко-економској оцени лежишта злата у рудној зони Благојев Камен код Кучева и геолошко-економској оцени полиметаличног лежишта Цока Марин близу Мајданпека. Резултати истраживања поменутих геолошких тела су публиковани 2012. године у монографији националног значаја „Геолошко-економска оцена рудних лежишта" и позитивно оцењени од стране домаће научне јавности. Допринос др Бугарина огледа се и у оствареним резултатима геолошких истраживања, односно самосталној изради и реализацији већег броја комплексних научно-истраживачких студија које се односе на лежишта угља у угљеним басенима Колубара, Костолац, Угљевик, Пљевља и Гацко, односно лежиштима бакра у Бору, Мајданпеку, Казахстану, Уганди, Замбији и другим земљама.

Током 33 године радног стажа, прошао је све фазе практичног рада и развоја РТБ-а Бор (сада Сербиа ЗиЈин Цоппер Бор) а захваљујући организационим способностима био је носилац развојних пројеката производних процеса, у време када је Институт за бакар био у саставу тадашњег РТБ-а Бор. Обављао је бројне функције у Институту, почев од координатора, управника, помоћника, заменика директора и сада директора Института за рударство и металургију Бор.

Током своје радне каријере, боравио је у многим градовима Европе, Азије, Русије, Јапана, Индонезије, Канаде, Кине…итд., у бројним институцијама сличне делатности (за минералне ресурсе), у својству учесника и организатора студијске, пословне и пројектантске сарадње.

Човек са великом енергијом који континуирано ради и обезбеђује, из месеца у месец, све боље услове пословања, професионализацију менаџерске струке, развој лидерства међу младима, промоцију етичког и друштвено одговорног пословања за бољи живот својих суграђана. Посебну пажњу посвећује оправданим захтевима за донацијама у здравству и помоћ оболелим људима, како у фирми тако и у широј здравственој заједници града Бора. Само за потребе лечења и опремање болнице у Бору током 2018 год издвојено је 1,3 милиона динара а у првих 6 месеци 2019.год. додатних 410.000 динара.

Др Миле Бугарин, као одличан стратег, са проактивним приступом сваком проблему, остварио је многе појединачне циљеве својих запослених, са којима перманентно унапређује организацију рада и модернизацију производних процеса.

Лидер који стимулативно делује на уже и шире окружење, и који личним залагањем и трудом, обезбеђује континуирани раст, као и одрживи и прогресивни развој Института за рударство и металургију Бор.

Успео је да створи осећај заједништва у радном окружењу, као и свест и идеју о заједничком циљу да свима буде боље. Консултацијама на недељном нивоу, и улазећи у суштину сваког проблема, редовно информише све запослене и радно ангажоване колеге у Институту, и то на свим нивоима. Захваљујући његовим менаџерским вештинама и знању, као и тиму који има око себе, постао је за све ово време, важан члан заједнице и важан чинилац у широј научној јавности као особа од интегритета и угледа.

Др Бугарин свакодневно ради на подизању свести, знања и услуга трећим лицима, човек који континуирано ради на развијању, промовисању и примењивању разних иновација из света науке и бизниса.

Човек који сваког јутра долази у 6 сати, а из свог кабинета одлази касно увече, човек кога можете срести свугде, у погонима, лабораторијама, пројектантским бироима, човек који увек разговара са радницима и укључује се одмах у решавање сваког проблема, и великог и малог. У времену у којем живимо, др Бугарин своје одлуке доноси веома прецизно и тачно, водећи рачуна да свака страна која учествује у раду, буде задовољна. Актуелни директор ИРМ-а је, можемо слободно рећи, направио институцију у којој могу радити генерације које долазе, човек који је отворен за сарадњу, разговоре и преговоре, особа која се лично ангажује као ментор онима које препознаје као будуће вође и успешне менаџере.

Годишњи приход ИРМ-а Бор је са око 3,5 милона еура пре 10 година, данас достигао износ од око 6 милона еура, са сигурном тенденцијом даљег раста. Од губитака који су се кретали у износима од неколико стотиона хиљада евра до 2008 год. прешло се на остваривање нето добити у пословању од око 200.000 евра годишње уз просечна годишња инвестициона улагања у нову опрему од скоро 1 милион еура. Капитал је од 390 мил. дин. порастао на званичну књиговодствену вредност од 719 мил. динара док реална процена говори да је вредност Института данас четвороструко већа. То свакако не би било могуће да није било визије др Бугарина, који је остваривао добре економске резултате и свакодневним трудом доприносио бољој тржишној позицији нашег Института.

По нашем мишљењу, главна заслуга овог човека од почетка његовог руковођења до данас је његова визија тржишног преструктуирања ИРМ-а. Он је од фирме у оквиру система РТБ-а која је прешла у државно власништво уместо државних фондова, ослањања на субвенције и донације, одабрао тежак изазов тржишта науке, истраживања, пројектовања и производње. Реализацијом те визије др Бугарин је остварене приходе од републичких фондова науке свео на учешће од 17% у укупним приходима ИРМ-а. Ове приходе није добио као донацију или субвенције него остварио учешћем на конкурсима ресорног Министраства уз жестоку конкуренцију са осталим институтима и установама. Борбом на тржишту ИРМ је ЗАРАДИО свој данашњи матерјални положај. Инвестирао је 9 милиона евра, повећао број квалификованих научних радника, остварио пословање без кредита са пуном ликвидношћу и просечном зарадом запослених од 750 евра месечно.

План рада др Бугарина, дат у прилогу, је концепт даље реализације те визије са наставком доминантне позиције на тржишту, у складу са развојем рударства и металургије у Србији и окружењу, са циљем да ИРМ буде за корак испред са својим истраживачким капацитетима како би био стабилан фактор тог развоја а не само технички сервис привреде на коју је орјентисан.

Потпуна реализација те визије у претходних 10-так година га је номиновала за признање за које је и примио.

izbor najboljih 2019

Узимајући у обзир речено, околности и привредно окружење у Србији и шире у региону, готово је сигурно да ИРМ представља јединствен пример опоравка једног практично пропалог друштвеног предузећа у лидера на тржишту у својој области и да такви примери висе не постоје или су изузетно ретки.

Додељивањем награда и признања завршена је свечана церемонија. Захваљујемо се свима на подршци, учествовању и позивамо вас да и у наредној години потврдите статус најбољих у Србији, а нама укажете поверење да заједно представљамо нашу земљу у најбољем што има и што јесте, а то су наши људи.

Моћ знања и моћ савести јесу интелигенција која се памти, а коју наши менаџери људских ресурса поседују. Добри људи су и добри менаџери, а таквих у нашој земљи има и имаће у оној мери у којој сви ми радимо, оно што волимо и знамо најбоље. Србија има своју традицију, а ми је вечерас само потврђујемо и награђујемо.

У то име хвала још једном свима, и желимо да будете још успешнији и још бољи.